Botaničar svetskog glasa, jedno od najvećih imena naše nauke i kulture, osnivač mnogih naučnih disciplina, Josif Pančić - naučnik koji je najbolje poznavao i opisao floru Srbije. Lekar po pozivu a botaničar po naklonosti. Posećivao je i istraživao mnoge planine tadašnje Kneževine Srbije, a najviše se oduševljavao Kopaonikom, na kome je bio 16 puta. Prvi put 1851, a poslednji put 1886, u 72. godini života. Po povratku sa Kopaonika gde je bio sa "licejcima", obratio se studentima:

"Dopustite mi de se ovom prilikom poslužim lepom osobinom čovečijeg duha i da vas odvedem u jedan prekrasni kraj Srbije u kome sam često i rado boravio da mu proučim prirodu, u kome sam svaki put nahodio što god novo da vidim ili o čemu da se divim, koji nisam nikad ostavljao a da ne bi poželeo, da se još jednom tamo povrnem, a to je - Kopaonik i njegovo podgorje".

Hemičar, naučnik, profesor, predsednik Akademije nauka, prvi rektor Beogradskog univerziteta, ministar privrede i ministar inostranih dela, diplomata, učesnik u ratovima 1876 – 1878, učesnik u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Pripadao je plejadi onih znamenitih ličnosti iz poslednjih decenija XIX i početka XX veka koje su ostavile značajnog traga u evropskoj nauci, a u isto vreme doprinosile razvoju mlade srpske države, učestvujući u unapređenju privrede, industrije, politike i kulture, kao i svega onog što je Srbiju tako brzo svrstalo u red razvijenih evropskih država. Sima Lozanić je bio hemičar, naučnik, profesor, presednik Akademije nauka, prvi rektor Beogradskog univerziteta, ministar privrede i inostranih dela, diplomata, učesnik u ratovima 1876 - 1878, u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu.

Jovan Žujović bio je geolog, univerzitetski profesor, ministar inostranih dela,ministar prosvete, predsednik Srpske kraljevske akademije, specijalni izaslanik srpske vlade u Parizu za vreme Prvog svetskog rata.

Miloje Vasić je bio čuveni srpski arheolog, profesor na Beogradskom univerzitetu i član SANU. Smatra se jednim od najistaknutijih srpskih predstavnika humanističkih nauka. Na osnovu iskopavanja praistorijskog lokaliteta u Vinči došao je do zaključka da podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (Egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja.

Aleksandar Belić je bio filolog, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, predsednik SANU i član mnogih akademija u Jugoslaviji i inostranstvu.

Srpski istoričar i redovni član Srpske kraljevske akademije.

Jedan od najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem (trofazni sistem), obrtno magnetno polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.

Prvi na svetu je stvorio leteći čamac, hidroavion. Projektovao je podmornicu za osam ljudi sa pogonom na motor od 100 KS sa unutrašnjim sagorevanjem na tečno gorivo (po nekima, prvi na svetu, pre nemačkog inženjera Otoa). Prijavu za patent motora podneta je tek 1888. godine, a rešena četiri godine kasnije. Njegov motor je osmocilindrični sa 80 konjskih snaga, dok je Dajmler napravio sa svega jednom i po. Kostović se dugo vremena odricao svog prava na motor, jer je nastojao da sačuva tajnu za Rusiju zbog čega nije pristajao da iznese detalje svog pronalaska.

Srpska matematičarka, prva žena Alberta Ajnštajna, jednog od najgenijalnijih ljudi 20. veka. Postoje tvrdnje da je ona doprinela ranim Ajnštajnovim radovima, ali je stepen njenog učešća u otkrićima nepoznat i predmet je brojnih polemika.

Američki naučnik srpskog porekla. Rođen je u Idvoru, Banat (tada u Austriji), a umro u Njujorku. U SAD odlazi veoma mlad i sa izuzetnim uspehom završava matematiku i fiziku u Kembridžu, a potom doktorira u Berlinu. Posle toga Pupin počinje svoju profesorsku i naučnu karijeru na Kolumbija univerzitetu gde radi punih četrdeset godina. Tokom svog života je bio uspešan pronalazač, i prijavio je 24 patenata od kojih je najpoznatiji Pupinov kalem koji služi "pupinizaciji" telegrafskih kablova odnosno smanjenju slabljenja električnog signala duž kabla.

Čuveni srpski matematičar, francuski đak, profesor Beogradskog univerziteta, akademik Srpske kraljevske akademije, strastveni pecaroš.