Ljubomir Davidović Život Ljube Davidovića satkan je od uspeha i poraza. Odan bez ustupka demokratskim idejama, Davidović se borio za njihovo ostvarenje u jednoj sredini prožetoj strastima, neispunjenim htenjima i dečjim bolestima domaće, tek stvorene jugoslovenske zajednice. Ona je istovremeno bila izložena dejstvu spoljnih, ideoloških podela koje su neumitno vodile u novi svetski sukob.

Stojan Novaković Kao šesnaestogodišnjak objavio je 1858. svoj prvi naučni rad. U toku sledećih pedeset godina njegova bibliografija obuhvatila je oko četiri stotine naučnih radova i saopštenja, među njima pedesetak knjiga. Dugogodišnji predsednik Srpske kraljevske akademije nauka, Novaković je bio patrijarh moderne srpske istoriografije. Kao vođa Napredne stranke u dva maha je bio predsednik vlade, pet puta ministar i tokom dvanaest godina predstavljao je svoju zemlju kao poslanik u Carigradu, Parizu i Petrogradu. Kao predsednik vlade ozakonio je nekoliko zakonskih nacrta, reformisao prosvetu u Srbiji, sastavio nacrt jednog ustava i izdao stotine uredbi i dekreta.

Svetozar Miletić Svetozar Miletić je svojom pojavom obeležio svoje doba, a poredili su ga sa Italijanom Đuzepeom Macinijem ili Ircem O’Konelom. Učesnik je srpskih revolucionarnih i nacionalnooslobodilačkih previranja u tzv. Južnoj Ugarskoj 1848. godine i jedan od organizatora prve skupštine Ujedinjene omladine srpske i Družine za oslobođenje i ujedinjenje srpsko. Kao poslanik u Ugarskom i Hrvatskom saboru pokazao se kao neprikosnoveni borac i iskusan političar i besednik. Bio je prvi Srbin gradonačelnik Novog Sada i najmlađi gradonačelnik u istoriji grada. Proganjan i zatvaran, nije se odrekao svojih ideja i do svoje smrti ostao je neprikosnoveni politički lider Srba u Vojvodini. 

Ilija Garašanin Ilija Garašanin je istaknuti srpski državnik. Bio je starešina regularne vojske kneza Miloša, ministar unutrašnjih dela, knežev predstavnik, ministar inostranih dela i član Državnog saveta za vreme ustavobranitelja, predsednik Ministarskog saveta i ministar inostranih dela za vreme druge vlade kneza Miloša.

Slobodan Jovanović Slobodan Jovanović, predsednik i potpredsednik ministarskog saveta (vlade) Kraljevine Jugoslavije u izbeglištvu, potpredsednik ministarskog saveta (vlade) Kraljevine Jugoslavije (od 27. marta 1941), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, pravnik, istoričar, književnik.

Branislav Nušić
Vrhunski komediograf koji je u svojim delima oslikao sve mane društva u kojem je živeo. On u nekim bitnim segmentima ne sledi tradiciju starijih pisaca, njegova Srbija nije seljačka, već građanska i birokratska. Iako se trudio da postane ozbiljan dramski pisac, baveći se tragičnim i velikim temama, njegov genije se krio na drugoj strani. Verovatno otuda što je komedije pisao brzo i lako, nije ih dovoljno cenio.

Laza K. Lazarević
Svojim delom je obeležio epohu realizma. Ostaće upamćen kao najbolji umetnički pripovedač toga vremena i kao tvorac psihološke pripovetke. Prvi je pisao o moralnim i psihološkim problemima, o sukobu jedinke i patrijarhalnog društva, o sudbini intelektualaca i majkama koje sputavaju svoje sinove.

Laza Kostić
Nesumnjivo najkontroverznija ličnost u srpskoj poeziji, pisac od koga je književna kritika napravila slučaj. Od svog pokolenja više slavljen nego shvaćen, on je pod starost dočekao gotovo sveopšte osporavanje pa i prezir u književnoj javnosti. Punu književnu afirmaciju Kostić je doživeo tek posle smrti. Moderni pesnici i kritičari posle prvog i, naročito, drugog svetskog rata, u njemu su videli svog duhovnog preteču, začetnika moderne srpske poezije.

Vlade Divac Vlade Divac je bivši jugoslovenski i srpski košarkaš. Igrao je na poziciji centra u Slogi, Partizanu, Los Anđeles Lejkersima, Šarlot Hornetsima, Crvenoj zvezdi (dve utakmice) i Sakramento Kingsima. Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je dva svetska prvenstva u košarci, tri evropska prvenstva i dve srebrne medalje na Olimpijskim igrama. Pojavio u manjim ulogama u nekoliko filmova i serija. Zbog svog humanitarnog rada postao ambasador dobre volje Ujedinjenih nacija.

Predrag Danilović Košarkaš koji je sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio 4 evropska prvenstva i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama. Proglašen je za evropskog igrača godine 1995. i najboljeg igrača italijanskog prvenstva 1998. Predrag Danilović je jedan od osnivača humanitarne organizacije Grupa 7.

Momčilo Momo Kapor Kako za sebe reče, on je akademski slikar i naivni pisac (za pisanje nigde niјe učio). "Retko izlažem svoјe slike, i to u samoodbrani, uglavnom po svetu, јer tamo ne postoјim kao pisac". 

Josif Pančić Botaničar svetskog glasa, jedno od najvećih imena naše nauke i kulture, osnivač mnogih naučnih disciplina, Josif Pančić - naučnik koji je najbolje poznavao i opisao floru Srbije. Lekar po pozivu a botaničar po naklonosti. Posećivao je i istraživao mnoge planine tadašnje Kneževine Srbije, a najviše se oduševljavao Kopaonikom, na kome je bio 16 puta. Prvi put 1851, a poslednji put 1886, u 72. godini života. Po povratku sa Kopaonika gde je bio sa "licejcima", obratio se studentima:

"Dopustite mi de se ovom prilikom poslužim lepom osobinom čovečijeg duha i da vas odvedem u jedan prekrasni kraj Srbije u kome sam često i rado boravio da mu proučim prirodu, u kome sam svaki put nahodio što god novo da vidim ili o čemu da se divim, koji nisam nikad ostavljao a da ne bi poželeo, da se još jednom tamo povrnem, a to je - Kopaonik i njegovo podgorje".