Zeleni život
Intervju
Čedo Maksimović
Nekadašnji profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, a sadašnji profesor na Imperial koledžu u Londonu, svetski je poznat stručnjak u oblasti urbanih voda i inicijator projekta Educate – poslediplomskog kursa iz oblasti voda i zaštite životne sredine. Regionalni projekat Educate odvija se ove godine prvi put i okuplja (buduće) stručnjake iz čitave jugoistočne Evrope.
- Ja sam u Veliku Britaniju otišao 1996. godine iz porodičnih razloga (supruga je delegirana za predstavnika JAT-a u Londonu), i sa ICL-om postigao dogovor da osim učešća u redovnoj i poslediplomskoj nastavi formiram grupu za istraživanja u oblasti urbanih voda (UWRG – Urban Water Research Group) i da realizujem program istraživanja u toj oblasti. Pokrenuo sam inicijativu za osnivanje međunarodnog časopisa (Urban Water Journal – www.urbanwater.net), čiji sam jedan od dva glavna urednika. Sve vreme održavam redovne kontakte i saradnju sa matičnim Građevinskim fakultetom u Beogradu, a sarađujem sa vi[e istrazivackih centara na prostoru bivše Jugoslavije.
ICL je, navodi Čedo Maksimovič, visokoškolska institucija stara 101 godinu koja je do prošle godine bila u sastavu Londonskog Univerziteta. Danas je samostalni univerzitet, jedan od najznačajnijih u Velikoj Britaniji - u godišnjim rangiranjima, godinama unazad, nalazi se na jednom od prva tri mesta (u konkurenciji sa Oksfordom i Kembridžom). Pored odseka čisto tehnickih disciplina (Mašinski, Elektrotehnički i Elektronski, Građevinski, Aeronautički, Rudarski, Hemijsko inženjerstvo itd) u svom sastavu ima i Fiziku, Matematiku , Kompjuterske nauke, Biohemiju, Biomedicinu i Školu za menadžment i Medicinu.
- Jedno od najznačajnih iskustava koje sam stekao u radu na ICL-u jeste - kako osmisliti i efikasno voditi velike istraživačke projekte i kako rezultate istraživanja pretvoriti u kvalitetne publikacije i u „produkte“ koji su primenjivi u praksi.
Projekat EDUCATE nastao je nakon mojih višegodisnjih pokušaja da sa na prostoru jugoistočne Evrope stvori zajednički poslediplomski i istraživački koncept u oblasti voda i zaštite životne sredine kako bi se, pre svega na prostoru ex-YU, stvorila krtitična masa i obnovila kvalitetna istraživačka delatnost u toj oblasti. A, zatim, i da bi se stvorili uslovi za formiranje nove generacije stručnjaka na širem prostoru (Balkan i okolina) koji bi izgradili zajedničke osnove u savremenim naučnim oblastima i jaku mrežu za dalju saradnju na naučnim i stručnim poslovima koji bi uključivali značajne regionalne i nacionale projekte sa međunarodnim finansiranjem.
Posle više pokušaja ideju je prvo podržao UNESCO (Workshop u Parizu i Osnivački skup u Beogradu) i pre pet godina fomirana je mreža institucija kojima su urbane vode prioritet (SEE NUWM- Network for Urban Water Management). Osim institucija iz republika bivše Jugoslavije uključene su i institucije iz Albanije, Bugarske, Grčke, Rumunije i Turske. Jedan od prvih projekata za koji su članice mreže konkurisale bio je projekat EDUCATE koji sufinansira EU kroz program InterReg. Zbog kratkog vremenskog roka na vreme konkurisali su samo partneri iz Grčke, Slovenije, Srbije i Rumunije, ali program je otvoren za ostale partnere iz mreže, kao i za druge zemlje iz okoline. To su prvenstveno: Italija, Austrija, Slovačka i Mađarska - sa njima računamo na dugoročniju saradnju.
Šta se, na regionalnom nivou, očekuje od tog projekta?
- Očekujemo da se započne realizacija koncepta zamišljenog prilikom formiranja Mreže, kao i da projekat posluži kao embrion za realizaciju novih sličnih i komplementarnih projekata. Ako se sve bude razvijalo kako sam inicijalno zamislio, trebalo bi u doglednom vremenu da imamo novu generaciju regionalnih profesionalaca koji govore sličnim, profesionalnim jezikom i koji su kompetentni za "međunarodnu utakmicu“ i za realizaciju savremenih projekata u ovoj oblasti.
Srbija je, tradicionalno, imala jaku hidrotehničku struku koja je davala kvalitetna „konvencionalna rešenja“ za upravljane vodnim resursima na nivou Srbije i čitave bivše Jugoslavije i za veliki broj značajnih projekata u svetu. Ali, u svetu je došlo do značajnih promena, a mi se nismo na vreme prilagodili. Najpre, došlo je do značajnih promena u „filozofiji“ upravljanja vodnim resursima i svim ostalim prirodnim resursima koje pred projektante, planere i izvršioce planova (centralne i lokalne vlasti, službe vodoprivrede i službe zaštite životne sredine) postavljaju sasvim nove i složenije zahteve. Naime, konvencionalna rešenja sa objektima i sistemima su i dalje potrebna ali u sasvim drugačijem kontekstu i sa mnogo kvalitetnijom analizom interakcija sa svim elementima životne sredine i mnogo kvalitetnijim uklapanjem u strateške planove i savremene svetske norme i kriterijume. U Srbiji nisu obavljena blagovremena prilagođavanja tim promenama.
Zbog sklopa događaja, od početka devedestih do danas, smanjene su mogućnosti da nove generacije domaćih stručnjaka drže korak sa savremenim svetskim kretanjima u struci ili da u određenim oblastima prednjače (kao što je ranije bio slučaj). Zbog skromnije materijalne situacije smanjen je broj učešća na međunarodnim skupovima i mogućnost razmene informacija. Takođe, odškolovana je jedna nova generacija s drugačijim merilima vrednosti i skromnijim mogućnostima kvalitetnog komuniciranja i prezentiranja sopstvenih vrednosti. To se odražava na sve sfere i sve struke, pa i na vodoprivredu.
U celoj privredi oseća se nedostatak sistematskog pristupa - počev od odsustva strateškog planiranja na nivou ministarstava i državnih institucija i nedovoljne pažnje posvećene obuci kadrova za kvalitetne predloge projekata na nižim nivoima. Ne postoji kritična masa domaćih stručnjaka i institucija koje mogu da predlažu kvalitetne projekte i da budu nosioci njihove realizacije. Zbog toga postoji realna „opasnost“ da u projektima koji će se relizovati u budućnosti (bilo iz domaćih ili međunarodnih izvora finansiranja) nećemo imati vodeću ulogu, ulogu koju bi imali da nije došlo do generalnog pada „kapaciteta“ u svim oblastima.
Pored predavanja na postdiplomskim studijama koje držite u više zemalja, vi vodite i brojne UNESCO programe...
- UNESCO u svom progamu aktivnosti ima vrlo jaku komponentu koja se bavi vodama (Međunarodni Hidrološki Program – IHP). Program se realizuje u šestogodišnjim ciklusima. Poslednji ciklus trajao je od 2002. do 2007. godine. U tom ciklusu sam kooridinirao obiman program aktivnosti u oblasti upravljana gradskim vodama (Urban Water Management Programme). Realizovano je ukupno devet projekata - poslednji se odnosio na obuku i transfer znanja u praksu. U realizaciji nekoliko projekata učestvovali su profesori sa Građevinskog fakulteta u Beogradu. Kao rezultat rada na projektima pokrenuto je izdavanje nove serije knjiga iz oblasti urbanih voda. Pored toga, pod pokroviteljstvom UNESCO realizuje se program koji koordiniraju Internacionalni Centar za istraživanje urbanih voda iz Beograda i mreža CUW iz Londona. Kroz aktivnosti ove mreže realizuju se programi poslediplomske nastave, kratkih kurseva za obuku i konkretni projekti.
Jedna vaša knjiga se bavi primenom GIS-a (Geographic Information Systems- Geografski Informacioni Sistemi) u rešavanju problema kišnih padavina i smanjenja rizika od poplava u urbanim zonama. Koliko je svet napredovao sa tom primenom i gde se nalazi Srbija?
- Primena geografskih Informacionih sistema u analizi i projektovanju sistema za zaštitu urbanih područja od poplava jeste oblast kojom se moj istraživački tim intenzivno bavi. Mi smo i u prošlosti , kao i danas, razvijali nove metode koje su predstavljale najnovije trendove u toj oblasti u svetu. Naša ekipa prednjači u inovacijama u toj oblasti. Prošle godine smo završili razvoj nove metode za detaljnu procenu pluvijalnih poplava (poplava izazvanih lokalnim pljuskovima) na bazi preciznih digitalnih modela terena dobijenih tehnikom LIDAR snimanja. Ta tehnika umnogome ubrzava proces procene i postaje dostupna gradskim službama, planerima, osiguravajućim kompanijama... koje u prošlosti nisu imale adekvatne „alate“ za ovakve vrste analiza. Metod koji je moja ekipa razvila sada se testira u Velikoj Britaniji, od strane Agencije za životnu sredinu i Britanske Asocijacije za Istraživanja u Vodnoj Industriji. Očekujemo da metoda bude potvrđena i postane deo nacionalnog standarda u ovoj oblasti.
U razvoju ove metode učestvovala je i ekipa sa Građevinskog fakulteta u Beogradu. Metoda se primenjuje i u projektima koje se realizuju u Srbiji i nedavno je primenjena u jednom projektu u Crnoj Gori. Ne može se reći da je primena masovna, jer nedostaju odgovarajući propisi koji bi to ozvaničili i učinili obavezujućim. Ali rad na tom polju je ohrabrujući, a značajno je napomenuti i da se delovi tih metoda već više od deset godina primenjuju u velikom broju projektantskih kuća u Nemačkoj na osnovu sporazuma sa institutom ITWH iz Hanovera koji opslužuje nemačko tržište softverom u ovoj oblasti i za koji smo mi razvili odgovarajuće GIS module.
Dosta se polemiše na temu klimatskih promena, odnosno povišenja prosečne godišnje temperature. Mnogi stručnjaci govore da nam preti period suše, odnosno da će voda kao resurs biti deficitarna. Sa druge strane svedoci smo brojnih ekstremnih poplava poslednjih desetak godina.
- Klimatske promene su vrlo ozbljan svetski problem o kome se dosta pisalo i govorilo u bliskoj prošlosti, ali se nije mnogo praktično delovalo. Situacija se značajno menja u poslednjih godinu ili dve kad se u svetu ceo problem ozbiljnije razmatra. Tačno je da se očekuju i ekstremnije suše i više jakih pljuskova, pa time i intenzivnije poplave, ali još uvek se ne raspolaže sa preciznim metodama kojima bi se tačno definisalo koliko će to koga "pogoditi" na lokalnom nivou. Ima dosta nekompetetnih „prognoza“ ili, bolje rečeno, pogađanja.
Čitav problem ima mnogo širu dimenziju osim samo značajnije izraženosti ekstremnih događaja (suše i poplave). Tako, na primer, male promene na rečnim slivovima (koje su jedva primetne) mogu da izazovu značajne promene u kvalitetu vode koja se sa njih sliva, da znatno ugroze resurse vode za piće i da zahtevaju kompletnu promenu tehnologija za prečišćavanje voda (koja je vrlo skupa). Reč je o vrlo ozbiljnom problemu, a sve posledice još uvek nisu poznate. Zbog toga je vrlo značajno da se, ne čekajući neka buduća vremena, već danas preduzimaju sistematske i integralne mere za koje se pouzdano zna da imaju pozitvno dejstvo na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali i na smanjivanje negativnih efekata kilmatskih promena. To zadire u sve pore ljudskih delatnosti: racionalnije trošenje prirodnih resursa, reciklažu otpadaka, poboljšanje energetske efikasnosti...
Šta dalje s Srbijom...
Osim kvalitetnih mladih stručnjaka, neophodno je da i ostali zaposleni (bar tzv. „srednja generacija“) u državnim i lokalnim upravnim organima kao i u privatnom sektoru budu podvrgnuti sistematskom podizanju nivoa sposobnosti za savremenije poslovanje i brže uklapanje u evropske tokove. To uopšte nije lak i trivijalan posao ali to je jedan od ključnih uslova da veći procenat sredstava koja će morati da se plasiraju u razvoj ostane u zemlji a ne da bude "pokupljen" od strane inostranih konsultanata koji imaju znanje i veštinu pripreme i vođenja projekata, ali ne uvek i kvalitet stručnog znanja na nivou domaćih stručnjaka.
Jelena Jovanović
- Ja sam u Veliku Britaniju otišao 1996. godine iz porodičnih razloga (supruga je delegirana za predstavnika JAT-a u Londonu), i sa ICL-om postigao dogovor da osim učešća u redovnoj i poslediplomskoj nastavi formiram grupu za istraživanja u oblasti urbanih voda (UWRG – Urban Water Research Group) i da realizujem program istraživanja u toj oblasti. Pokrenuo sam inicijativu za osnivanje međunarodnog časopisa (Urban Water Journal – www.urbanwater.net), čiji sam jedan od dva glavna urednika. Sve vreme održavam redovne kontakte i saradnju sa matičnim Građevinskim fakultetom u Beogradu, a sarađujem sa vi[e istrazivackih centara na prostoru bivše Jugoslavije.
ICL je, navodi Čedo Maksimovič, visokoškolska institucija stara 101 godinu koja je do prošle godine bila u sastavu Londonskog Univerziteta. Danas je samostalni univerzitet, jedan od najznačajnijih u Velikoj Britaniji - u godišnjim rangiranjima, godinama unazad, nalazi se na jednom od prva tri mesta (u konkurenciji sa Oksfordom i Kembridžom). Pored odseka čisto tehnickih disciplina (Mašinski, Elektrotehnički i Elektronski, Građevinski, Aeronautički, Rudarski, Hemijsko inženjerstvo itd) u svom sastavu ima i Fiziku, Matematiku , Kompjuterske nauke, Biohemiju, Biomedicinu i Školu za menadžment i Medicinu.
- Jedno od najznačajnih iskustava koje sam stekao u radu na ICL-u jeste - kako osmisliti i efikasno voditi velike istraživačke projekte i kako rezultate istraživanja pretvoriti u kvalitetne publikacije i u „produkte“ koji su primenjivi u praksi.
Projekat EDUCATE nastao je nakon mojih višegodisnjih pokušaja da sa na prostoru jugoistočne Evrope stvori zajednički poslediplomski i istraživački koncept u oblasti voda i zaštite životne sredine kako bi se, pre svega na prostoru ex-YU, stvorila krtitična masa i obnovila kvalitetna istraživačka delatnost u toj oblasti. A, zatim, i da bi se stvorili uslovi za formiranje nove generacije stručnjaka na širem prostoru (Balkan i okolina) koji bi izgradili zajedničke osnove u savremenim naučnim oblastima i jaku mrežu za dalju saradnju na naučnim i stručnim poslovima koji bi uključivali značajne regionalne i nacionale projekte sa međunarodnim finansiranjem.
Posle više pokušaja ideju je prvo podržao UNESCO (Workshop u Parizu i Osnivački skup u Beogradu) i pre pet godina fomirana je mreža institucija kojima su urbane vode prioritet (SEE NUWM- Network for Urban Water Management). Osim institucija iz republika bivše Jugoslavije uključene su i institucije iz Albanije, Bugarske, Grčke, Rumunije i Turske. Jedan od prvih projekata za koji su članice mreže konkurisale bio je projekat EDUCATE koji sufinansira EU kroz program InterReg. Zbog kratkog vremenskog roka na vreme konkurisali su samo partneri iz Grčke, Slovenije, Srbije i Rumunije, ali program je otvoren za ostale partnere iz mreže, kao i za druge zemlje iz okoline. To su prvenstveno: Italija, Austrija, Slovačka i Mađarska - sa njima računamo na dugoročniju saradnju.
Šta se, na regionalnom nivou, očekuje od tog projekta?
- Očekujemo da se započne realizacija koncepta zamišljenog prilikom formiranja Mreže, kao i da projekat posluži kao embrion za realizaciju novih sličnih i komplementarnih projekata. Ako se sve bude razvijalo kako sam inicijalno zamislio, trebalo bi u doglednom vremenu da imamo novu generaciju regionalnih profesionalaca koji govore sličnim, profesionalnim jezikom i koji su kompetentni za "međunarodnu utakmicu“ i za realizaciju savremenih projekata u ovoj oblasti.
Srbija je, tradicionalno, imala jaku hidrotehničku struku koja je davala kvalitetna „konvencionalna rešenja“ za upravljane vodnim resursima na nivou Srbije i čitave bivše Jugoslavije i za veliki broj značajnih projekata u svetu. Ali, u svetu je došlo do značajnih promena, a mi se nismo na vreme prilagodili. Najpre, došlo je do značajnih promena u „filozofiji“ upravljanja vodnim resursima i svim ostalim prirodnim resursima koje pred projektante, planere i izvršioce planova (centralne i lokalne vlasti, službe vodoprivrede i službe zaštite životne sredine) postavljaju sasvim nove i složenije zahteve. Naime, konvencionalna rešenja sa objektima i sistemima su i dalje potrebna ali u sasvim drugačijem kontekstu i sa mnogo kvalitetnijom analizom interakcija sa svim elementima životne sredine i mnogo kvalitetnijim uklapanjem u strateške planove i savremene svetske norme i kriterijume. U Srbiji nisu obavljena blagovremena prilagođavanja tim promenama.
Zbog sklopa događaja, od početka devedestih do danas, smanjene su mogućnosti da nove generacije domaćih stručnjaka drže korak sa savremenim svetskim kretanjima u struci ili da u određenim oblastima prednjače (kao što je ranije bio slučaj). Zbog skromnije materijalne situacije smanjen je broj učešća na međunarodnim skupovima i mogućnost razmene informacija. Takođe, odškolovana je jedna nova generacija s drugačijim merilima vrednosti i skromnijim mogućnostima kvalitetnog komuniciranja i prezentiranja sopstvenih vrednosti. To se odražava na sve sfere i sve struke, pa i na vodoprivredu.
U celoj privredi oseća se nedostatak sistematskog pristupa - počev od odsustva strateškog planiranja na nivou ministarstava i državnih institucija i nedovoljne pažnje posvećene obuci kadrova za kvalitetne predloge projekata na nižim nivoima. Ne postoji kritična masa domaćih stručnjaka i institucija koje mogu da predlažu kvalitetne projekte i da budu nosioci njihove realizacije. Zbog toga postoji realna „opasnost“ da u projektima koji će se relizovati u budućnosti (bilo iz domaćih ili međunarodnih izvora finansiranja) nećemo imati vodeću ulogu, ulogu koju bi imali da nije došlo do generalnog pada „kapaciteta“ u svim oblastima.
Pored predavanja na postdiplomskim studijama koje držite u više zemalja, vi vodite i brojne UNESCO programe...
- UNESCO u svom progamu aktivnosti ima vrlo jaku komponentu koja se bavi vodama (Međunarodni Hidrološki Program – IHP). Program se realizuje u šestogodišnjim ciklusima. Poslednji ciklus trajao je od 2002. do 2007. godine. U tom ciklusu sam kooridinirao obiman program aktivnosti u oblasti upravljana gradskim vodama (Urban Water Management Programme). Realizovano je ukupno devet projekata - poslednji se odnosio na obuku i transfer znanja u praksu. U realizaciji nekoliko projekata učestvovali su profesori sa Građevinskog fakulteta u Beogradu. Kao rezultat rada na projektima pokrenuto je izdavanje nove serije knjiga iz oblasti urbanih voda. Pored toga, pod pokroviteljstvom UNESCO realizuje se program koji koordiniraju Internacionalni Centar za istraživanje urbanih voda iz Beograda i mreža CUW iz Londona. Kroz aktivnosti ove mreže realizuju se programi poslediplomske nastave, kratkih kurseva za obuku i konkretni projekti.
Jedna vaša knjiga se bavi primenom GIS-a (Geographic Information Systems- Geografski Informacioni Sistemi) u rešavanju problema kišnih padavina i smanjenja rizika od poplava u urbanim zonama. Koliko je svet napredovao sa tom primenom i gde se nalazi Srbija?
- Primena geografskih Informacionih sistema u analizi i projektovanju sistema za zaštitu urbanih područja od poplava jeste oblast kojom se moj istraživački tim intenzivno bavi. Mi smo i u prošlosti , kao i danas, razvijali nove metode koje su predstavljale najnovije trendove u toj oblasti u svetu. Naša ekipa prednjači u inovacijama u toj oblasti. Prošle godine smo završili razvoj nove metode za detaljnu procenu pluvijalnih poplava (poplava izazvanih lokalnim pljuskovima) na bazi preciznih digitalnih modela terena dobijenih tehnikom LIDAR snimanja. Ta tehnika umnogome ubrzava proces procene i postaje dostupna gradskim službama, planerima, osiguravajućim kompanijama... koje u prošlosti nisu imale adekvatne „alate“ za ovakve vrste analiza. Metod koji je moja ekipa razvila sada se testira u Velikoj Britaniji, od strane Agencije za životnu sredinu i Britanske Asocijacije za Istraživanja u Vodnoj Industriji. Očekujemo da metoda bude potvrđena i postane deo nacionalnog standarda u ovoj oblasti.
U razvoju ove metode učestvovala je i ekipa sa Građevinskog fakulteta u Beogradu. Metoda se primenjuje i u projektima koje se realizuju u Srbiji i nedavno je primenjena u jednom projektu u Crnoj Gori. Ne može se reći da je primena masovna, jer nedostaju odgovarajući propisi koji bi to ozvaničili i učinili obavezujućim. Ali rad na tom polju je ohrabrujući, a značajno je napomenuti i da se delovi tih metoda već više od deset godina primenjuju u velikom broju projektantskih kuća u Nemačkoj na osnovu sporazuma sa institutom ITWH iz Hanovera koji opslužuje nemačko tržište softverom u ovoj oblasti i za koji smo mi razvili odgovarajuće GIS module.
Dosta se polemiše na temu klimatskih promena, odnosno povišenja prosečne godišnje temperature. Mnogi stručnjaci govore da nam preti period suše, odnosno da će voda kao resurs biti deficitarna. Sa druge strane svedoci smo brojnih ekstremnih poplava poslednjih desetak godina.
- Klimatske promene su vrlo ozbljan svetski problem o kome se dosta pisalo i govorilo u bliskoj prošlosti, ali se nije mnogo praktično delovalo. Situacija se značajno menja u poslednjih godinu ili dve kad se u svetu ceo problem ozbiljnije razmatra. Tačno je da se očekuju i ekstremnije suše i više jakih pljuskova, pa time i intenzivnije poplave, ali još uvek se ne raspolaže sa preciznim metodama kojima bi se tačno definisalo koliko će to koga "pogoditi" na lokalnom nivou. Ima dosta nekompetetnih „prognoza“ ili, bolje rečeno, pogađanja.
Čitav problem ima mnogo širu dimenziju osim samo značajnije izraženosti ekstremnih događaja (suše i poplave). Tako, na primer, male promene na rečnim slivovima (koje su jedva primetne) mogu da izazovu značajne promene u kvalitetu vode koja se sa njih sliva, da znatno ugroze resurse vode za piće i da zahtevaju kompletnu promenu tehnologija za prečišćavanje voda (koja je vrlo skupa). Reč je o vrlo ozbiljnom problemu, a sve posledice još uvek nisu poznate. Zbog toga je vrlo značajno da se, ne čekajući neka buduća vremena, već danas preduzimaju sistematske i integralne mere za koje se pouzdano zna da imaju pozitvno dejstvo na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali i na smanjivanje negativnih efekata kilmatskih promena. To zadire u sve pore ljudskih delatnosti: racionalnije trošenje prirodnih resursa, reciklažu otpadaka, poboljšanje energetske efikasnosti...
Šta dalje s Srbijom...
Osim kvalitetnih mladih stručnjaka, neophodno je da i ostali zaposleni (bar tzv. „srednja generacija“) u državnim i lokalnim upravnim organima kao i u privatnom sektoru budu podvrgnuti sistematskom podizanju nivoa sposobnosti za savremenije poslovanje i brže uklapanje u evropske tokove. To uopšte nije lak i trivijalan posao ali to je jedan od ključnih uslova da veći procenat sredstava koja će morati da se plasiraju u razvoj ostane u zemlji a ne da bude "pokupljen" od strane inostranih konsultanata koji imaju znanje i veštinu pripreme i vođenja projekata, ali ne uvek i kvalitet stručnog znanja na nivou domaćih stručnjaka.
Jelena Jovanović
