Kakav dan! Mislio sam da ne pišem današnji izveštaj. Od jutros u 4,00 sata, pa sve do po podne, pratio sam situaciju na planini. Mogla bi o tome knjiga da se napiše... Neke stvari je teško I napisati, jer ih ne razumem. Planinu apsolutno razumem, ali neke ljude nikada neću razumeti.

Imali smo dogovor za C3 (7450 m) ali su sve ekspedicije odustale. Ostali smo samo mi i Raselova ekspedicija. A onda, negde na pola uspona do C3, pojavljuje se problem sa lavinoznom deonicom. Zbog toga smo napravili pauzu od 2-3 sata, kako bismo doneli odluku kako dalje. Šerpasi su se pokolebali, isteklo nam je vreme, pa čak i da smo nastavili, stigli bismo u C3 po mraku, što je nedopustivo! Zato sam doneo odluku da se ekipa vrati na 6900 mnv i tu napravi kamp. U međuvremenu, drugi tim sam pomerio sa 6500 mnv na 6900 mnv, da bi ih spojio sa prvim timom. Pošto imamo samo još dva dana koliko-toliko lepog vremena, želim da sutra svi zajedno pokušamo da dostignemo C3 (7450 mnv), a onda, idući dan pokušamo na vrh.

Trenutno pregovaram sa Sirdarom i Šerpasima o toj ideji. Znam da im nije svejedno, jer je uspon do C3 veoma nezgodan.

Svi članovi ekspedicije se osećaju odlično i sa nestrpljenjem očekuju odluku koju ću doneti večeras. Nije lako, ali je moguće…


Dragan Jaćimović
Vođa ekspedicije