Sada nam konačno postaje jasno šta smo to gore, iznad oblaka, uradili. Ovde saznajemo da je u baznom kampu Manaslu bilo preko 350 penjača iz celog sveta, i to kakvih!

Uspeli smo nekim čudom da dogovorimo sa nepalskom vojskom helikopter Mi-17 na relaciji Sama-Katmandu

Samo što su svi sinoć stigli u bazni kamp, počeo je da pada sneg! Padao je celu noć tako, da smo jutros po magli popakovali sve stvari za transport.

Tek pre nekoliko minuta u bazni kamp su stigli posledji članovi ekspedicije posle uspešnog uspona na Manaslu (8163 m).

Rekao bih, bar po glasu, od onih koje sam čuo putem radio veze, da su svi veseli i zadovoljni ovim velikim uspehom.

Svih deset članova ekspedicije je bilo na vrhu i sada se vraćaju ka C3. Zajedno su na okupu, odpenjavanju polako, i svi se osećaju dobro.

Ostatak grupe nalazi se odmah ispod vrha i uskoro očekujem da izađu na Manaslu.

Svi su u šatorima u C3 (7450 m). Danas je nekom bilo teže, a nekom lakše, ali svi su stigli do 15,00 sati. To je dobro vreme, jer će nam sutra trebati svaki delić kiseonika koji je ostao u bocama. Zašto?

Sinoć sam uspeo da postignem dogovor za današnji dan. Kada je posle svega osvanuo divan dan, znao sam da će sve ići kako treba.

Kakav dan! Mislio sam da ne pišem današnji izveštaj. Od jutros u 4,00 sata, pa sve do po podne, pratio sam situaciju na planini. Mogla bi o tome knjiga da se napiše...

Eto, stigao je i oktobar, a mi još uvek dajemo sve od sebe da bi došli u poziciju za SUMMIT DAY. Dan sam proveo uglavnom sa radio-uređajem u ruci, vodeći razgovore sa timom koji penje i sa našim Šerpasima. Kada se sve završilo, mogao sam da vam napišem ovaj izveštaj iz našeg komunikacijskog šatora.