Zeleni život
Slike iz sveta
Tako to rade Bečlije
U skladu sa međunarodnim ugovorima grad Beč je zacrtao cilj da smanji emisije gasova staklene bašte, pre svega ugljen-dioksida, do 2010. godine. Sredinom 90-tih godina napravljene su prognoze po kojima će emisije ugljen-dioksida od 8,5 miliona tona (1987. godine) porasti na 9,9 miliona tona (2010.), ako se ne preduzmu odgovarajuće kontramere. Tako je izrađen je Program zaštite klime grada Beča. U izradi ovog programa učestvovalo je preko 300 zaposlenih iz više od 150 odeljenja i institucija gradske uprave, gradskih preduzeća i eksternih organizacija, a ovaj projekat je vodilo Odeljenje za zaštitu životne sredine grada Beča (MA 22). U međuvremenu se radi i na unapređenju Programa zaštite klime do 2020. godine.
Ciljevi Programa zaštite klime do 2020. godine:
- Manja emisija ugljen-dioksida za 14 odsto u odnosu na vrednost iz 1990. godine.
- Smanjenje godišnje emisije od 8,5 miliona tona (1990) na 7,3 miliona tona ugljen-dioksida (2010). Potpisivanjem Kjoto-protokola Austrija se obavezala na 13-postotno smanjenje emisije šest gasova staklene bašte u periodu 1990- 2012. godina.
- Manja emisija ugljen-dioksida za 26 odsto u poređenju sa prognoziranom vrednošću za 2010. godinu.
- Smanjenje od 9,9 miliona tona na 7,3 miliona tona ugljen-dioksida godišnje.
- Manja emisija ugljen-dioksida po glavi stanovnika za 22 odsto u odnosu na 1987. godinu.
- Smanjenje od 5,7 miliona tona (1987.) na 4,5 miliona tona CO2 (2010) po stanovniku godišnje. Stupanjem u „Klimatski savez Austrije“ Beč je, između ostalog, preuzeo cilj 50-postotne redukcije emisija ugljen-dioksida po stanovniku od 1987. do 2010. godine.
- Manji ugljen-dioksid ekvivalent za 1,3 miliona tona
Program mera zaštite klime „Građevinska klima“ u oblastima delovanja gradske uprave i stanovanja predviđa prestanak upotrebe građevinskih materijala sa halogenizovanim ugljovodonicima. Tako nastala redukcija gasova staklene bašte odgovara potencijalu staklene bašte od 1,3 miliona tona ugljen-dioksida.
Bez ovog Programa zaštite klime, prema procenama, došlo bi do daljih porasta emisija ugljen-dioksida. Prilikom realizacije programa dostićiće se vrednost od 4,5 tona ugljen-dioksida po stanovniku godišnje.
Mala hidroelektrana Nusdorf
U Nusdorfu na početku Dunavskog kanala u 19. bečkoj opštini, izgrađena je moderna mala hidroelektrana koja godišnje proizvede oko 24,6 miliona kilovat sati. Time se oko 10.000 bečkih domaćinstava snabdeva najčistijom energijom. Pod vodom 12 matričnih turbina brine za optimalno korišćenje resursa. Mala hidroelektrana Nusdorf odlikovana je 2004. godine međunarodnom nagradom za zaštitu klime Climate-Star.
Park vetrenjača Unterla
U 10. bečkoj opštini u upotrebi je bešumni park vetrenjača Unterla koji od jeseni 2005. godine proizvodi čistu struju. Kompleks se sastoji od četiri vetrenjače koje proizvode besprekornu struju za 5.500 bečkih domaćinstava ukupne snage od četiri megavata. Zahvaljujući godišnjem smanjenju izbacivanja štetnih materija za oko 9.000 tona ugljen-dioksida, park vetrenjača podržava Kjoto-cilj i povećava kvalitet života u Beču. Park vetrenjača je izuzetno tih. Lokacija se nalazi izvan pejzažnih predela i prirodnih i ptičjih rezervata. Ugrađeni sistem zaštite od munja garantuje bezbednost prilikom nevremena, a u obzir je uzeta i opasnost od zaleđivanja. Vetrenjače se daljinski kontrolišu i prilikom eventualnih
smetnji i slučaja opasnosti samostalno se isključuju.
Elektrana na biomasu
Na prostoru elektrane Zimering u 11. bečkoj opštini izgrađena je elektrana na šumsku biomasu koja je sredinom 2006. godine puštena u rad. Njena snaga je 60 megavata i godišnje sagori do 200.000 tona šumskog otpada i kore. Zahvaljujući istovremenoj proizvodnji struje i daljinske toplote ova elektrana imaće efikasnost od 83 odsto. Zbog proizvodnje daljinske toplote prosečno može da se snabde 12.000 domaćinstava toplotom i 48.000 domaćinstava strujom. Time će se od 2006. godine postići dalje godišnje smanjenje ugljen-dioksida za 144.000 tona.
Korišćenje solarne energije
Grad Beč više godina unazad aktivno podržava i prelazak na solarnu termiju pomoću atraktivne solarne subvencije i solarne inicijative „Sunce za Beč“.
Sunce svakim danom isijava veliki deo naše ukupne potrebe za energijom na zemlju. Ova besplatna energija može da se iskoristi pomoću solarnih postrojenja. Termička solarna postrojenja pripremaju toplu vodu za tuširanje, kupanje i kuvanje, ali i za podršku pogonu grejnih postrojenja. Time se može uštedeti mnogo novca i pomoći smanjenju upotrebe fosilnih goriva (nafte, uglja, gasa), ali i urana (atomska energija) i time rasteretiti naša životna sredina.
Stepen pokrivenosti termičkih solarnih postrojenja za pripremanje tople vode najčešće iznosi između 40 i 70 odsto. Uz to, sve češće se podržava i (konvencionalni) sistem grejanja u prelaznoj fazi, tzv. „polusolarno grejanje prostora“, čime se štede troškovi grejanja.
U dodatne svrsishodne mere u slučaju planiranog polusolarnog grejanja spada i poboljšanje toplotne zaštite (prozore, zidove, krov ili plafon najvišeg sprata treba toplotno izolovati).
U takozvanim „pasivnim kućama“ ili „energetski neutralnim kućama“ odustaje se od (konvencionalnog) sistema grejanja – klimatizacija se tu odvija pomoću savršene izolacije toplote, velikih prozora okrenutim ka istoku kao i ponovnim dobijanjem toplote iz ventilacije prostora.
Subvencije za automobile na zemni gas
Kod bečkih vozača vlada veliko interesovanje po pitanju subvencija za automobile na zemni gas. Akcija subvencija povećana je na 1.000 evra po automobilu, a u poslednja dva meseca subvencionisao je dodatnih 25 automobila na zemni gas.
Vozila sa pogonom na zemni gas ne proizvode sitnu prašinu, bolja su po pitanju ispuštanja ugljen-dioksida nego vozila na benzin ili dizel, i doprinose zaštiti klime. Za razliku od benzinskih motora automobili na zemni gas štede do 30 odsto ugljen-dioksida, 85 odsto azotnih oksida i 90 odsto emisija koje stvaraju ozon. I u poređenju sa vozilima na dizel ispuštanje izduvnih gasova znatno je manje – 80 odsto manje azotnih oksida i potencijala za stvaranje ozona.
Ovom novom akcijom subvencionišu se i prepravke kada vozilo provereno odgovara najmanje normi EURO 3. Po osobi ili po firmi subvencioniše se maksimalno 10 automobila. Pojačano se apeluje i na taksi-udruženja i auto-škole da predju na zemni gas. Inače, prve godine bilo je subvencionisano skoro 100 automobila na zemni gas.
Od početka 2007. godine broj pumpi za zemni gas u Austriji je utrostručen sa 36 na 109. Do 2010. godine biće najmanje 200 javnih pumpi za zemni gas, a u Beču ih trenutno ima 15.
Prvi eko-hotel u Beču
Beč će uskoro biti bogatiji za još jednu atrakciju – hotel s nultom potrošnjom energije ili prvi eko-hotel. Vlasnica hotela „Boutiquehotel Stadthalle“, Mihaela Rajterer, planira da do novembra 2009. godine proširi postojeći hotel za dodatnih 38 soba, koje će biti izgrađene po sistemu pasivnih kuća i neće trošiti električnu energiju.
Troškovi pasivne izgradnje viši su od konvencionalne za oko 10 odsto. Te dodatne investicije bi prema proceni trebalo da se amortizuju u roku od osam godina, „ukoliko troškovi energije i dalje budu rasli, možda i ranije“, tvrdi Rajterer. Planirani izdaci za proširenje hotela iznosiće oko 4,5 miliona evra, pri čemu vlasnica računa i na finansijsku podšku grada.
Kako bi ekološka svest bila isplativa i gostima hotela, vlasnica je predvidela da gosti koji doputuju biciklom ili vozom dobiju popust od 10 odsto.
Sadašnje 44 hotelske sobe snabdevene su toplom vodom koju zagreva solarno postrojenje površine od 130 kvadratnih metara, a bašta hotela navodnjava se kišnicom.
Nova spalionica otpada
Otvorena je i nova spalionica otpada Pfafenau u 11. opštini. Pu[tanjem u rad, od 250.000 tona smeća nastajaće godišnje 65 GWh struje i 410 GWh daljinskog grejanja.
Proizvedena količina toplote odgovara godišnjoj potrošnji oko 50.000 bečkih domaćinstava, a proizvedenom strujom može da se snabde oko 25.000 domaćinstava. Pritom se energija koja je potrebna za pogon postrojenja sama proizvodi.
Početak gradnje je bio u martu 2006. godine, a u spalionicu je investirano 220 miliona evra. Njenim otvaranjem kompletira se ekološki centar Zimering koji čine i postrojenje za biogas i glavno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Sva tri su najmodernija postrojenja za obradu otpadnih voda i otpada u Evropi.
Inače, od 1. januara 2009. godine u Beču će važiti propis za deponije po kojem je zabranjeno odlaganje neobrađenog preostalog otpada. Zbog ovog propisa je bila potrebna izgradnja dodatnih kapaciteta za spaljivanje u gradu.
Compress
Ciljevi Programa zaštite klime do 2020. godine:
- Manja emisija ugljen-dioksida za 14 odsto u odnosu na vrednost iz 1990. godine.
- Smanjenje godišnje emisije od 8,5 miliona tona (1990) na 7,3 miliona tona ugljen-dioksida (2010). Potpisivanjem Kjoto-protokola Austrija se obavezala na 13-postotno smanjenje emisije šest gasova staklene bašte u periodu 1990- 2012. godina.
- Manja emisija ugljen-dioksida za 26 odsto u poređenju sa prognoziranom vrednošću za 2010. godinu.
- Smanjenje od 9,9 miliona tona na 7,3 miliona tona ugljen-dioksida godišnje.
- Manja emisija ugljen-dioksida po glavi stanovnika za 22 odsto u odnosu na 1987. godinu.
- Smanjenje od 5,7 miliona tona (1987.) na 4,5 miliona tona CO2 (2010) po stanovniku godišnje. Stupanjem u „Klimatski savez Austrije“ Beč je, između ostalog, preuzeo cilj 50-postotne redukcije emisija ugljen-dioksida po stanovniku od 1987. do 2010. godine.
- Manji ugljen-dioksid ekvivalent za 1,3 miliona tona
Program mera zaštite klime „Građevinska klima“ u oblastima delovanja gradske uprave i stanovanja predviđa prestanak upotrebe građevinskih materijala sa halogenizovanim ugljovodonicima. Tako nastala redukcija gasova staklene bašte odgovara potencijalu staklene bašte od 1,3 miliona tona ugljen-dioksida. Bez ovog Programa zaštite klime, prema procenama, došlo bi do daljih porasta emisija ugljen-dioksida. Prilikom realizacije programa dostićiće se vrednost od 4,5 tona ugljen-dioksida po stanovniku godišnje.
Mala hidroelektrana Nusdorf
U Nusdorfu na početku Dunavskog kanala u 19. bečkoj opštini, izgrađena je moderna mala hidroelektrana koja godišnje proizvede oko 24,6 miliona kilovat sati. Time se oko 10.000 bečkih domaćinstava snabdeva najčistijom energijom. Pod vodom 12 matričnih turbina brine za optimalno korišćenje resursa. Mala hidroelektrana Nusdorf odlikovana je 2004. godine međunarodnom nagradom za zaštitu klime Climate-Star.
Park vetrenjača Unterla
U 10. bečkoj opštini u upotrebi je bešumni park vetrenjača Unterla koji od jeseni 2005. godine proizvodi čistu struju. Kompleks se sastoji od četiri vetrenjače koje proizvode besprekornu struju za 5.500 bečkih domaćinstava ukupne snage od četiri megavata. Zahvaljujući godišnjem smanjenju izbacivanja štetnih materija za oko 9.000 tona ugljen-dioksida, park vetrenjača podržava Kjoto-cilj i povećava kvalitet života u Beču. Park vetrenjača je izuzetno tih. Lokacija se nalazi izvan pejzažnih predela i prirodnih i ptičjih rezervata. Ugrađeni sistem zaštite od munja garantuje bezbednost prilikom nevremena, a u obzir je uzeta i opasnost od zaleđivanja. Vetrenjače se daljinski kontrolišu i prilikom eventualnih
smetnji i slučaja opasnosti samostalno se isključuju. Elektrana na biomasu
Na prostoru elektrane Zimering u 11. bečkoj opštini izgrađena je elektrana na šumsku biomasu koja je sredinom 2006. godine puštena u rad. Njena snaga je 60 megavata i godišnje sagori do 200.000 tona šumskog otpada i kore. Zahvaljujući istovremenoj proizvodnji struje i daljinske toplote ova elektrana imaće efikasnost od 83 odsto. Zbog proizvodnje daljinske toplote prosečno može da se snabde 12.000 domaćinstava toplotom i 48.000 domaćinstava strujom. Time će se od 2006. godine postići dalje godišnje smanjenje ugljen-dioksida za 144.000 tona.
Korišćenje solarne energije
Grad Beč više godina unazad aktivno podržava i prelazak na solarnu termiju pomoću atraktivne solarne subvencije i solarne inicijative „Sunce za Beč“.
Sunce svakim danom isijava veliki deo naše ukupne potrebe za energijom na zemlju. Ova besplatna energija može da se iskoristi pomoću solarnih postrojenja. Termička solarna postrojenja pripremaju toplu vodu za tuširanje, kupanje i kuvanje, ali i za podršku pogonu grejnih postrojenja. Time se može uštedeti mnogo novca i pomoći smanjenju upotrebe fosilnih goriva (nafte, uglja, gasa), ali i urana (atomska energija) i time rasteretiti naša životna sredina.
Stepen pokrivenosti termičkih solarnih postrojenja za pripremanje tople vode najčešće iznosi između 40 i 70 odsto. Uz to, sve češće se podržava i (konvencionalni) sistem grejanja u prelaznoj fazi, tzv. „polusolarno grejanje prostora“, čime se štede troškovi grejanja.
U dodatne svrsishodne mere u slučaju planiranog polusolarnog grejanja spada i poboljšanje toplotne zaštite (prozore, zidove, krov ili plafon najvišeg sprata treba toplotno izolovati).
U takozvanim „pasivnim kućama“ ili „energetski neutralnim kućama“ odustaje se od (konvencionalnog) sistema grejanja – klimatizacija se tu odvija pomoću savršene izolacije toplote, velikih prozora okrenutim ka istoku kao i ponovnim dobijanjem toplote iz ventilacije prostora.
Subvencije za automobile na zemni gas
Kod bečkih vozača vlada veliko interesovanje po pitanju subvencija za automobile na zemni gas. Akcija subvencija povećana je na 1.000 evra po automobilu, a u poslednja dva meseca subvencionisao je dodatnih 25 automobila na zemni gas.
Vozila sa pogonom na zemni gas ne proizvode sitnu prašinu, bolja su po pitanju ispuštanja ugljen-dioksida nego vozila na benzin ili dizel, i doprinose zaštiti klime. Za razliku od benzinskih motora automobili na zemni gas štede do 30 odsto ugljen-dioksida, 85 odsto azotnih oksida i 90 odsto emisija koje stvaraju ozon. I u poređenju sa vozilima na dizel ispuštanje izduvnih gasova znatno je manje – 80 odsto manje azotnih oksida i potencijala za stvaranje ozona. Ovom novom akcijom subvencionišu se i prepravke kada vozilo provereno odgovara najmanje normi EURO 3. Po osobi ili po firmi subvencioniše se maksimalno 10 automobila. Pojačano se apeluje i na taksi-udruženja i auto-škole da predju na zemni gas. Inače, prve godine bilo je subvencionisano skoro 100 automobila na zemni gas.
Od početka 2007. godine broj pumpi za zemni gas u Austriji je utrostručen sa 36 na 109. Do 2010. godine biće najmanje 200 javnih pumpi za zemni gas, a u Beču ih trenutno ima 15.
Prvi eko-hotel u Beču
Beč će uskoro biti bogatiji za još jednu atrakciju – hotel s nultom potrošnjom energije ili prvi eko-hotel. Vlasnica hotela „Boutiquehotel Stadthalle“, Mihaela Rajterer, planira da do novembra 2009. godine proširi postojeći hotel za dodatnih 38 soba, koje će biti izgrađene po sistemu pasivnih kuća i neće trošiti električnu energiju. Troškovi pasivne izgradnje viši su od konvencionalne za oko 10 odsto. Te dodatne investicije bi prema proceni trebalo da se amortizuju u roku od osam godina, „ukoliko troškovi energije i dalje budu rasli, možda i ranije“, tvrdi Rajterer. Planirani izdaci za proširenje hotela iznosiće oko 4,5 miliona evra, pri čemu vlasnica računa i na finansijsku podšku grada.
Kako bi ekološka svest bila isplativa i gostima hotela, vlasnica je predvidela da gosti koji doputuju biciklom ili vozom dobiju popust od 10 odsto.
Sadašnje 44 hotelske sobe snabdevene su toplom vodom koju zagreva solarno postrojenje površine od 130 kvadratnih metara, a bašta hotela navodnjava se kišnicom.
Nova spalionica otpada
Otvorena je i nova spalionica otpada Pfafenau u 11. opštini. Pu[tanjem u rad, od 250.000 tona smeća nastajaće godišnje 65 GWh struje i 410 GWh daljinskog grejanja. Proizvedena količina toplote odgovara godišnjoj potrošnji oko 50.000 bečkih domaćinstava, a proizvedenom strujom može da se snabde oko 25.000 domaćinstava. Pritom se energija koja je potrebna za pogon postrojenja sama proizvodi.
Početak gradnje je bio u martu 2006. godine, a u spalionicu je investirano 220 miliona evra. Njenim otvaranjem kompletira se ekološki centar Zimering koji čine i postrojenje za biogas i glavno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Sva tri su najmodernija postrojenja za obradu otpadnih voda i otpada u Evropi.
Inače, od 1. januara 2009. godine u Beču će važiti propis za deponije po kojem je zabranjeno odlaganje neobrađenog preostalog otpada. Zbog ovog propisa je bila potrebna izgradnja dodatnih kapaciteta za spaljivanje u gradu.
Compress
