Kako se živi iznad 5000 metara? 

Čovek se prilagođava na ekstremne uslove, pa tako i na visinu. Što sam više vremena provodila na Himalajima, bilo mi je sve lakše. Posle povratka sa vrha u bazu koja je na 4800 metara nadmorske visine, imala sam osećaj kao da sam u Beogradu. Jednog jutra na 6000 metara, iznad šatora je preleteo orao. Kratko je kružio i otišao. Da li je tu došao u potrazi za hranom, ili ga je neka vazdušna struja povukla na te visine, ne znam. Nadam se da se vratio u svoje gnezdo na steni. Svaki organizam se prilagođava visini, pa ako može Jeti da živi na preko 5000 metara, možemo i mi. 

Kada ustajete a kada idete na spavanje kada ste na ekspediciji? 

Sve zavisi od temperature. Ako je mnogo hladno, onda se ranije uvlačimo u vreće, a ako nam noć dozvoli, ostajemo i do 22,00 sata. U stvari, gledala sam da što pre zaspim, jer ako neko počne da hrče, nema spavanja. U C1 smo imali jednog hrkača, pa je bilo "imate 10 minuta da zaspite, a onda ja počinjem da spavam". 

Čime se hranite na Himalajima? 

Mene su od malih nogu naučili da moram sve da jedem i da nema izvoljevanja, tako da sam i tamo jela i ono što mi se ne sviđa, jer sam znala da "snaga na usta ulazi". U bazi smo imali Pembu, najluđeg kuvara, koji je mađioničar - pravio nam je i picu, a ne znam kako mu je to uspevalo na jednom gorioniku i jednom tiganju? Pekao nam je i kolače, u bazi sam se bolje hranila nego kod kuće u Beogradu. U visinskim kapovima ishrana se svodila na čokoladice, supu iz kese i mnogo čaja. Jela sam bar 5 puta dnevno, čak sam se i noću budila da bih pojela nešto slatko, pa ujutru redovno dobijem prekor da mnogo šuškam i mljackam. 

Kako održavate higijenu u takvim uslovima? 

Nije baš kao kod kuće, ali vlažne maramice i zagrejana voda "vrše posao". Mada na tim visinama i u takvim uslovima nema prljanja kao kod kuće. 

Kolika je spoljna temperatura? 

Ako nema oblaka, preko dana ne može da se boravi u šatoru od vrućine, jer je zračenje veoma jako. Onog trenutka kada sunce zađe za oblake, sve počinje da ledi. Jedne noći smo izmerili minus 14 u šatoru, a napolju je naravno bilo mnogo hladnije. Jedan član naše ekspedicije, kad vidi da će biti hladna noć, voli da kaže: "E noćas će orao sa kokoškama da spava". 

Da li se družite sa članovima drugih ekspedicija? 

Upoznala sam mnogo članova drugih ekspedicija i razmenila kontakte, tako da se sada redovno čujemo i planiramo neke zajedničke akcije. 

Da li je vaš bazni logor bio sa drugim ekspedicijama, kao u selu, ili ne? 

Bazni logor je kao neki "grad" pun manjih opština, a svaka opština je zasebna a opet povezana. Svaka eksedicija ima svoju infrastrukturu, svoje šatore i svoje obeležje, bilo da je to zastava, šatori iste boje ili slično. 

Ima li zaljubljivanja na ekspediciji? 

Ima, i to je normalna stvar, ljudi smo zar ne? Teško je na asfaltu naći nekog ko je sličan vama, obično se nalazi u tim uslovima i sredini. 

Da li bračni parovi učestvuju (zajedno) u nekim ekspedicijama? 

Videla sam mnoge parove pa i bračne, na pohodu ka Manasluu. Mada se meni to ne dopada, jer na ekspediciji bi morao da imaš jednaka osećanja prema svima. Ako ti je tu i bračni drug, onda je to već neki odvojen i zaseban tim. Bračni parovi obično penju sami i odvojeno od većih ekspedicija. 

Da li na ekspediciji važi pravilo “svi za jednog…” ili ima i “podmetanja noge između različitih ekspedicija? 

Problem je što mnogi doživljavaju alpinizam kao takmičarski sport, pa se takmiče sa drugima i sa planinom. Obično takvi vrlo brzo odustaju i prelaze na sport koji ima publiku ili zauvek ostaju na obroncima planine zbog pogrešnog razumevanja penjanja. 

Šta radite na ekspediciji u slobodno vreme kada ne vežbate i ne penjete?
 
Pošto sam kao dete bila nemirna i pravila smicalice , onda i u bazi, ako mi vreme dozvoli, pravim nestašluke. Spremam grudve za one koji su bili previše ozbiljni. Dok drugi odmaraju i čitaju knjige u šatoru, ja kradem čokoladice iz Draganovog bureta, obilazim ostale prijatelje da vidim kako su, igram karte... Uglavnom ni za trenutak mi nije dosadno. 

Kolika je razlika u načinu života u baznom logoru i u visinskim logorima?
 
Pa velika, jer se u bazi odmarate, imate prostora za neki normalniji život, a u visinskim kampovima nema ni kuvara. Tamo nas je i po pet bilo u šatoru, dok smo u bazi bili sami. Vazduh je mnogo ređi, i fokusirani ste na ono što vam predstoji, nema mesta za bilo šta drugo.