Ekstremno
Alpinizam
A sve je počelo...
Početkom alpinizma smatra se osvajanje Mon Blana (4810 m). Naime, posle više bezuspešnih pokušaja, konačno su 8. avgusta 1786. uspeli da se prvi na njega popnu švajcarski lekar Gabrijel Pakar i planinski vodič iz Šamonija Žan Žak Balmat. U taj podvig su se upustili zbog nagrade koju je obajvio švajcarski prirodnjak Horas Benedikt d Sosir, koji je još od 1760. nekoliko puta bezuspešno pokušavao. Posle toga grupa austrijskih alpinista se 1865. godine popela na Grosglokner (3797 m), a onda su usledila osvajanja i drugih alpskih vrhova (Materhorn, Ajger, Grand Žoras ...).
Iako je alpinizam nastao u Evropi, nepregledni himalajski masiv sve više je privlačio pustolove iz celog sveta. Interesovanje za Himalaje potiče još iz doba Marka Pola, a naročito posle objavljivanja podataka o najvišem vrhu sveta - Mont Everestu (8848 m). Krajem 19. i početkom 20. veka počinje utrkivanje nacionalnih ekspedicija u Himalajima. Postala je stvar prestiža čija će se zastava zavijoriti na vrhu i čija će ekspedicija dalje stići.
Prvu ekspediciju na Everest poveo je 1921. godine pukovnik Hauard Bjuri. U njoj je učestvovalo nekoliko poznatih alpinista, ali je svakako najslavniji među njima bio Džordž Malori. Everest će postati njegov životni cilj i simbol istrajnosti i upornosti koji će skupo platiti. Ova ekspedicija je stigla do Severnog sedla gde ih je zadesila mećava i omela u daljem napredovanju.
Druga ekspedicija je održana već sledeće godine, ali je prošla mnogo tragičnije od prve, pošto je u lavini stradalo sedam Šerpasa. Ni ovog puta Everest nije pobeđen.
Treća ekspedicija bila je jedna od najmisterioznijih: u pokušaju da konačno osvoje Everest, poginuli su Malori i Irvin. Ostala je nepoznanica da li su poginuli pri odlasku ili silasku sa vrha, odnosno - da li su postali prvi osvajači Everesta?
Posle Drugog svetskog rata, 1950. godine Hercog i Lanšel osvajaju Anapurnu, prvi vrh iznad 8000 metara. Jedna francuska ekspedicija dolazi 1952. do 8600 metara u pokušaju osvajanja Everesta, da bi godinu dana kasnije to pošlo za rukom novozelanđaninu Edmundu Hilariju i šerpasu Tenzing Norgeju. Oni su tako 1953. godine postali prvi osvajači Everesta.
Iako je alpinizam nastao u Evropi, nepregledni himalajski masiv sve više je privlačio pustolove iz celog sveta. Interesovanje za Himalaje potiče još iz doba Marka Pola, a naročito posle objavljivanja podataka o najvišem vrhu sveta - Mont Everestu (8848 m). Krajem 19. i početkom 20. veka počinje utrkivanje nacionalnih ekspedicija u Himalajima. Postala je stvar prestiža čija će se zastava zavijoriti na vrhu i čija će ekspedicija dalje stići.
Prvu ekspediciju na Everest poveo je 1921. godine pukovnik Hauard Bjuri. U njoj je učestvovalo nekoliko poznatih alpinista, ali je svakako najslavniji među njima bio Džordž Malori. Everest će postati njegov životni cilj i simbol istrajnosti i upornosti koji će skupo platiti. Ova ekspedicija je stigla do Severnog sedla gde ih je zadesila mećava i omela u daljem napredovanju.
Druga ekspedicija je održana već sledeće godine, ali je prošla mnogo tragičnije od prve, pošto je u lavini stradalo sedam Šerpasa. Ni ovog puta Everest nije pobeđen.
Treća ekspedicija bila je jedna od najmisterioznijih: u pokušaju da konačno osvoje Everest, poginuli su Malori i Irvin. Ostala je nepoznanica da li su poginuli pri odlasku ili silasku sa vrha, odnosno - da li su postali prvi osvajači Everesta?
Posle Drugog svetskog rata, 1950. godine Hercog i Lanšel osvajaju Anapurnu, prvi vrh iznad 8000 metara. Jedna francuska ekspedicija dolazi 1952. do 8600 metara u pokušaju osvajanja Everesta, da bi godinu dana kasnije to pošlo za rukom novozelanđaninu Edmundu Hilariju i šerpasu Tenzing Norgeju. Oni su tako 1953. godine postali prvi osvajači Everesta.
