Ekstremno
Alpinizam
Šta se nosi na planini?
Osmica je sprava koja se u alpinizmu koristi za osiguravanje prilikom penjanja. Onaj ko osigurava svog partnera penjača, čini to provlačenjem užeta kroz "osmicu". Iz "osmice" idu dva kraja, na jednom je penjač, a drugi rukom povlači (u slučaju pada) ili opušta onaj ko osigurava. U slučaju pada, "osmica" koči uže i daje vremena onome ko osigurava da "prelomi" uže i tako spreči pad svog partnera.
U novije vreme postoje i druge sprave slične "osmici" kao što je npr. Petzl-ova "pirana". Ona se više koristi u "Kanyoning"-u (spuštanje kroz kanjone), jer ima bolje performase od "osmice" (više načina pletenja, bolje samoosiguravanje, različte brzine spuštanja niz uže u zavisnosti od peltenja užeta oko "Pirane"...).
Dereze su čelični kramponi, koji se montiraju na cipele, a koriste se za kretanje po tvrdom snegu i ledu. Postoji nekoliko vrsta dereza i razlikuju se po nameni i načinu kačenja na obuću. Po nameni, dereze se dele na planinarske i dereze za "ice clinbing" (penjanje u ledu, penjanje zaledjenih vodopada)Planinarske dereze mogu biti automatske, poluautomatske i dereze skoje se pomoću traka i plastičnih veza kače na cipele.
Planinarske dereze:
Automatske derze najčvršće se vezuju za cipelu, ali zahtevaju i posevne cipele sa žljebom. Dereze sa trakama se vezuju na sve tipove cipela, ali veza isključivo zavisi od toga koliko ste ih čvrsto vezali i duže se montiraju (pertlaju). Poluautomatske su kombinacija ova dva tipa.
Dereze za "ice climbing":
Za razliku od planinarskih, ove dereze su sve automatske i obično imaju još jedan zub napred (3, a planinarske 2). Takodje se razlikuju po drugačijem položaju zuba, koji su koj ovih dereza joši nazubljeni.
Cepin je deo alpinističke opreme koji, narodski rečeno, liči na mali pijuk. Sastoji se od drške sa šiljkom na donjem kraju i kljunom i lopaticom na gornjem. Na dršci se skoro uvek nalazi omča koja jako bitna, jer obezbeđuje vezu sa vama prilikom pada kada se može desiti da cepin ispustite iz ruke. Cepin se koristi kao osiguravanje prilokom kretanja po snegu tako što se donji kraj drške pobada. Jako je bino navežbati tehniku kočenja cepinom prilikom pada, jer vam u nekim slučajevima od toga zavisi život.
Takodje se koristi kao sidrište u snegu i za kopanje (stepenika u tvrdom snegu, bivaka ...)
Kada pominjemo cepin, valja pomenuti i bajlu. Bajla je, može se reći, poseban tip sepina. Kraća je i anatomski oblikovana. Prevshodno služi za savladavanje velikih nagiba (uglabnom vertikalnih), penjanje zaleđenih vodopada i sl. Za razliku od cepina, umesto lopatice ima čekić za zakivanje klinova.
Karabineri su sprave za vezu penjača sa stenom pomoću klinova, užeta, za osiguravanje i sl. Postoje različiti tipovi - sa sigurnosnim navrtnjem i bez njih. Izradjuju se od izuzetno lakih i čvrstih legura, a nosivost im se kreće od 2000-3000kg. U alpinizmu se prilikom penjanja nekog smera koriste i kompleti. Kompleti su dva karabinera povezana šlingom (atestirana traka od sintetitčkih materijala, velike nosivosti). Ako sumnjate u ispravnost karabinera ili je on bio izložen nepravilnom korišćenju, ne treba ga koristiti.
Mnogi ljudi se bave alpinizmom, ne pridajući neki značaj tome što ne nose šlem. Kao i svi ostali delovi opreme koji nam povećavaju bezbednost, šlem je podjednako bitan. Staro alpinističko pravilo je da se ne ulazi u senu bez šlema. Znajući koje sve opasnosti vrebaju na planini, suvišno je govoriti o tome kakavu zaštitu šlem može da vam pruži. Šlem bi kao i ostali delovi opreme trebalo da bude kvalitetan i atestiran.
Klinovi služe za pravljenje sidrišta, za osiguravanje penjača pri napredovanju u steni. Proizvode se u raznim oblicima i veličinama od čvrstih i žilavih legura. Poželjno je imati klinove različitih tipova i dužina, jer treba naći adekvatan za svaku pukotinu. Osnovno pravilo za dobro zabijen klin je da on pri ravinom zakivanju daje sve viši ton. Svaki klin je siguran onoliko koliko je dobro zabijen. Čak i najkvalitetniji klin nije pouzdan oslonac ukoliko nije dobro zakovan. Klinovi sliže da bi nam spasili život u slučaju eventualne nesrće i zato nikada ne treba zakivati tzv. "psihološke klinove".
Cipele su jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji deo alpinističke i uopšte planinarske opreme. Ako su vam tesne i nekvalitetne, možete dobiti žuljeve, promrzline i sl. Postoji veliki izbor cipela, ali prvo treba olučiti za šta vam trebaju. Cipele uvek treba probati na debelu (vunenu) čarapu!
Za himalajske ekspedicije se koriste ili plastične cipele ili cipele koje su pravljene iz jednog dela sa kamašnama i služe upravo za takve uspone.
Za malo niže visine (oko 6000m) mogu se koristiti i kožne cipele ali ne bilo koje. Potrebno je da budu izradjene od kvalitetnih materijala i da su renomiranog proizvođača koji ima kakve su npr. Nepal extreme ili Nuptse koje proizvodi La sportiva. Trebalo bi da imaju na đonu napred i nazad žljeb predviđen za automatske dereze. Nekima je unutrašnji sloj od termizolacionog materijala, a neke imaju kao čatapu od takvog materijala koja se vadi (La sportiva Nuptse). Srednji sloj je najčešće od GORE-TEX-a ili neke slične membrane. Većina ovih cipela pokriva i zimsko planinarenje i visokogorstvo.
Cipele za treking nemaju neka posebna termoizolaciona svojstva, ali je poželjno da budu vodootporne. Uglavnom se rade od kože ili kombinacije kože i kordure, a membrana je GORE-TEX ili neki sličan materijal.
Termoaktivan veš se pravi od posebnih sintetičkih vlakana i služi pre svega za brzo odvođenje vlage (znoja), ali u isto vreme može da greje u zavisnosti od debljine i načina tkanja. Po sličnom sistemu funkcionišu i čarape koje se prave od kombinacije vune i sintetičkih vlakana. Evo nekih delova veša češkog proizvođača MOIRA.
MONO - univerzalna tkanina - Veoma brzo odvodi vlagu, zbog toga se brzo suši, idealan za nošenje kao jedini sloj odeće. Ako se nosi direktno uz telo ima efekat zagrevanja (ima sposobnost da odvede vlagu na sledeće slojeve odeće).
SAVET: MONO možete obući kao jedini sloj odeće u svim situacijama kada biste obukli ULTRALIGHT ispod dresa (sportske odeće)
SPORTOVI: hodanje, biciklizam, ski, fudbal, tenis.
DUO - osnovni zagrevajući sloj za zimske uslove - Odlične izolatorske osobine tkanine direktno uz telo, anatomski krojevi, veoma stabilna tkanina
SAVET: prilikom ekstremnog fizičkog napora, koji podrazumeva visoki stepen znojenja, za postizanje boljih rezultata ispod DUA obucite ULTRALIGHT
SPORTOVI: trčanje na skijama, skijanje, hodanje, planinarenje,veslanje.
TRIO - najtopliji materijal - Drugi ili treći utopljavajući sloj. Lako odvodi vlagu od tela, ne upija vlagu i zadržava toplotu
SPORT: ronjenje, hodanje, skijanje, snowboard
Ranac je pored cipela nešto što se prvo kupuje kada se počinje sa prikupljanjem opreme za alpinizam. Kao i za cipele, i za ranac je bitno da bude udoban i kvalitetan. Pri kupovini i odabiru ranca treba voditi računa da on lepo naleže na vaša leđa. Ranac treba birati prema svojoj konstituciji, a ne po tome da u njega može da stane što više. Iako gotovo svi novi ranci imaju sistem za podešavanje ramenih pojaseva po visini, ipak treba voditi računa o tome kako će vam ranac stajati na leđima i koliko će opterećivati vaša ramena. Bitno je da vam tačka vešanja ranca (spoj ranca i ramenog pojasa) bude iznad ramena kako ne bi pritiskom usporvala krvotok ka glavi. Ako je donji pojas na kukovima, a ovaj uslov ispunjen, to znači da ste odabrali dobar ranac za svoju visinu (ili da ste ga dobro podesili). Malo manje bitan, ali značajan uslov je i da kod ovako podešenog ranca ne udarate glavom u njega kada oćete da pogledate gore. Ako je i ovaj sulov ispunjen, e onda je to svaršen ranac za vas :-)
U alpinizmu se koriste dve vrste ranaca, penjački i expedicijski.
Penjački ranci su male zapremine (do 35-50L) i koriste se na usponu i za jednodnevne ture. Predviđeni su da u njih stane sve što vam je potrebno za jednodnevni uspon.
Ekspedicijski ranci su veće zapremine ( 60-100L). Oni su predviđeni za duži boravak u planini, kada je potrebno poneti više hrane i opreme. Obično sa donje strane imaju pregradu u koju se stavlja vreća za spavanje.
Pojas služi za navezivanje penjača na uže. Izdrađuju su od čvrstih (atestiranih) traka sa kvalitetnim metalnim kopčama. Njegova uloga je da prilikom pada penjača ravnomerno raspodeli silu udara na celo telo. Dobar pojas mora savršeno da prijanja uz telo, da ne bude ni veliki ni mali, da ne smeta (žulja) prilikom penjanja. U alpinizmu se koristi komplet od donjeg i gornjeg (grudnog) pojasa (ili pojas rađen izjednogdela-gornji donji), a u slobodnom penjanju se koristi samo donji pojas.
Uže je jedan od najbitnijih delova alpinističke opreme. Postoje statička i dinamička užad. Dinamička užad se najviše koriste kao gelenderi i u speleologiji, a za tehničko i slobodno penjanje, koristi se dinamička užad. Dinamičko uže je (kao što mu ime kaže) napravljeno da prilikom pada penjača, deo sile pada primi na sebe i amortizuje je svojim istezanjem.
Savremena užad se izrađuju od sintetičkih vlakana. Prave se tako što se oko kontrolne niti upredaju stukovi vlakana i tako se dobija tzv. jezgro oko koga se onda omota košuljica koja ih drži na okupu i čuva od spoljnih uticaja. Nova užad su otporna na vlagu, velike nosivosti (>2000kg) i veoma elastična. Naravno da materijali od kojih su izrađena pored prednosti imaju i manu, a to je da su neotporni na toplotu.
U alpinizmu se u zavisnosti od potrebe koriste užad debljine 9-12mm.
Pre i posle svakog korišćenja, uže treba pregledati i očistiti. Uže koje je pretpelo veliki pad ne treba koristiti, kao i uže koje se ne previja pravilno, vec se lom. To znaci da je na tom mestu došlo do oštećenja.
U alpinizmu se koriste i užad manje debljine 6-8mm i zovu se prusici. Mogu se koristiti za rzane namene (za pravljenje kompleta, sidrišta ...)
U novije vreme postoje i druge sprave slične "osmici" kao što je npr. Petzl-ova "pirana". Ona se više koristi u "Kanyoning"-u (spuštanje kroz kanjone), jer ima bolje performase od "osmice" (više načina pletenja, bolje samoosiguravanje, različte brzine spuštanja niz uže u zavisnosti od peltenja užeta oko "Pirane"...).
Dereze su čelični kramponi, koji se montiraju na cipele, a koriste se za kretanje po tvrdom snegu i ledu. Postoji nekoliko vrsta dereza i razlikuju se po nameni i načinu kačenja na obuću. Po nameni, dereze se dele na planinarske i dereze za "ice clinbing" (penjanje u ledu, penjanje zaledjenih vodopada)Planinarske dereze mogu biti automatske, poluautomatske i dereze skoje se pomoću traka i plastičnih veza kače na cipele.
Planinarske dereze:
Automatske derze najčvršće se vezuju za cipelu, ali zahtevaju i posevne cipele sa žljebom. Dereze sa trakama se vezuju na sve tipove cipela, ali veza isključivo zavisi od toga koliko ste ih čvrsto vezali i duže se montiraju (pertlaju). Poluautomatske su kombinacija ova dva tipa.
Dereze za "ice climbing":
Za razliku od planinarskih, ove dereze su sve automatske i obično imaju još jedan zub napred (3, a planinarske 2). Takodje se razlikuju po drugačijem položaju zuba, koji su koj ovih dereza joši nazubljeni.
Cepin je deo alpinističke opreme koji, narodski rečeno, liči na mali pijuk. Sastoji se od drške sa šiljkom na donjem kraju i kljunom i lopaticom na gornjem. Na dršci se skoro uvek nalazi omča koja jako bitna, jer obezbeđuje vezu sa vama prilikom pada kada se može desiti da cepin ispustite iz ruke. Cepin se koristi kao osiguravanje prilokom kretanja po snegu tako što se donji kraj drške pobada. Jako je bino navežbati tehniku kočenja cepinom prilikom pada, jer vam u nekim slučajevima od toga zavisi život.
Takodje se koristi kao sidrište u snegu i za kopanje (stepenika u tvrdom snegu, bivaka ...)
Kada pominjemo cepin, valja pomenuti i bajlu. Bajla je, može se reći, poseban tip sepina. Kraća je i anatomski oblikovana. Prevshodno služi za savladavanje velikih nagiba (uglabnom vertikalnih), penjanje zaleđenih vodopada i sl. Za razliku od cepina, umesto lopatice ima čekić za zakivanje klinova.
Karabineri su sprave za vezu penjača sa stenom pomoću klinova, užeta, za osiguravanje i sl. Postoje različiti tipovi - sa sigurnosnim navrtnjem i bez njih. Izradjuju se od izuzetno lakih i čvrstih legura, a nosivost im se kreće od 2000-3000kg. U alpinizmu se prilikom penjanja nekog smera koriste i kompleti. Kompleti su dva karabinera povezana šlingom (atestirana traka od sintetitčkih materijala, velike nosivosti). Ako sumnjate u ispravnost karabinera ili je on bio izložen nepravilnom korišćenju, ne treba ga koristiti.
Mnogi ljudi se bave alpinizmom, ne pridajući neki značaj tome što ne nose šlem. Kao i svi ostali delovi opreme koji nam povećavaju bezbednost, šlem je podjednako bitan. Staro alpinističko pravilo je da se ne ulazi u senu bez šlema. Znajući koje sve opasnosti vrebaju na planini, suvišno je govoriti o tome kakavu zaštitu šlem može da vam pruži. Šlem bi kao i ostali delovi opreme trebalo da bude kvalitetan i atestiran.
Klinovi služe za pravljenje sidrišta, za osiguravanje penjača pri napredovanju u steni. Proizvode se u raznim oblicima i veličinama od čvrstih i žilavih legura. Poželjno je imati klinove različitih tipova i dužina, jer treba naći adekvatan za svaku pukotinu. Osnovno pravilo za dobro zabijen klin je da on pri ravinom zakivanju daje sve viši ton. Svaki klin je siguran onoliko koliko je dobro zabijen. Čak i najkvalitetniji klin nije pouzdan oslonac ukoliko nije dobro zakovan. Klinovi sliže da bi nam spasili život u slučaju eventualne nesrće i zato nikada ne treba zakivati tzv. "psihološke klinove".
Cipele su jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji deo alpinističke i uopšte planinarske opreme. Ako su vam tesne i nekvalitetne, možete dobiti žuljeve, promrzline i sl. Postoji veliki izbor cipela, ali prvo treba olučiti za šta vam trebaju. Cipele uvek treba probati na debelu (vunenu) čarapu!
Za himalajske ekspedicije se koriste ili plastične cipele ili cipele koje su pravljene iz jednog dela sa kamašnama i služe upravo za takve uspone.
Za malo niže visine (oko 6000m) mogu se koristiti i kožne cipele ali ne bilo koje. Potrebno je da budu izradjene od kvalitetnih materijala i da su renomiranog proizvođača koji ima kakve su npr. Nepal extreme ili Nuptse koje proizvodi La sportiva. Trebalo bi da imaju na đonu napred i nazad žljeb predviđen za automatske dereze. Nekima je unutrašnji sloj od termizolacionog materijala, a neke imaju kao čatapu od takvog materijala koja se vadi (La sportiva Nuptse). Srednji sloj je najčešće od GORE-TEX-a ili neke slične membrane. Većina ovih cipela pokriva i zimsko planinarenje i visokogorstvo.
Cipele za treking nemaju neka posebna termoizolaciona svojstva, ali je poželjno da budu vodootporne. Uglavnom se rade od kože ili kombinacije kože i kordure, a membrana je GORE-TEX ili neki sličan materijal.
Termoaktivan veš se pravi od posebnih sintetičkih vlakana i služi pre svega za brzo odvođenje vlage (znoja), ali u isto vreme može da greje u zavisnosti od debljine i načina tkanja. Po sličnom sistemu funkcionišu i čarape koje se prave od kombinacije vune i sintetičkih vlakana. Evo nekih delova veša češkog proizvođača MOIRA.
MONO - univerzalna tkanina - Veoma brzo odvodi vlagu, zbog toga se brzo suši, idealan za nošenje kao jedini sloj odeće. Ako se nosi direktno uz telo ima efekat zagrevanja (ima sposobnost da odvede vlagu na sledeće slojeve odeće).
SAVET: MONO možete obući kao jedini sloj odeće u svim situacijama kada biste obukli ULTRALIGHT ispod dresa (sportske odeće)
SPORTOVI: hodanje, biciklizam, ski, fudbal, tenis.
DUO - osnovni zagrevajući sloj za zimske uslove - Odlične izolatorske osobine tkanine direktno uz telo, anatomski krojevi, veoma stabilna tkanina
SAVET: prilikom ekstremnog fizičkog napora, koji podrazumeva visoki stepen znojenja, za postizanje boljih rezultata ispod DUA obucite ULTRALIGHT
SPORTOVI: trčanje na skijama, skijanje, hodanje, planinarenje,veslanje.
TRIO - najtopliji materijal - Drugi ili treći utopljavajući sloj. Lako odvodi vlagu od tela, ne upija vlagu i zadržava toplotu
SPORT: ronjenje, hodanje, skijanje, snowboard
Ranac je pored cipela nešto što se prvo kupuje kada se počinje sa prikupljanjem opreme za alpinizam. Kao i za cipele, i za ranac je bitno da bude udoban i kvalitetan. Pri kupovini i odabiru ranca treba voditi računa da on lepo naleže na vaša leđa. Ranac treba birati prema svojoj konstituciji, a ne po tome da u njega može da stane što više. Iako gotovo svi novi ranci imaju sistem za podešavanje ramenih pojaseva po visini, ipak treba voditi računa o tome kako će vam ranac stajati na leđima i koliko će opterećivati vaša ramena. Bitno je da vam tačka vešanja ranca (spoj ranca i ramenog pojasa) bude iznad ramena kako ne bi pritiskom usporvala krvotok ka glavi. Ako je donji pojas na kukovima, a ovaj uslov ispunjen, to znači da ste odabrali dobar ranac za svoju visinu (ili da ste ga dobro podesili). Malo manje bitan, ali značajan uslov je i da kod ovako podešenog ranca ne udarate glavom u njega kada oćete da pogledate gore. Ako je i ovaj sulov ispunjen, e onda je to svaršen ranac za vas :-)
U alpinizmu se koriste dve vrste ranaca, penjački i expedicijski.
Penjački ranci su male zapremine (do 35-50L) i koriste se na usponu i za jednodnevne ture. Predviđeni su da u njih stane sve što vam je potrebno za jednodnevni uspon.
Ekspedicijski ranci su veće zapremine ( 60-100L). Oni su predviđeni za duži boravak u planini, kada je potrebno poneti više hrane i opreme. Obično sa donje strane imaju pregradu u koju se stavlja vreća za spavanje.
Pojas služi za navezivanje penjača na uže. Izdrađuju su od čvrstih (atestiranih) traka sa kvalitetnim metalnim kopčama. Njegova uloga je da prilikom pada penjača ravnomerno raspodeli silu udara na celo telo. Dobar pojas mora savršeno da prijanja uz telo, da ne bude ni veliki ni mali, da ne smeta (žulja) prilikom penjanja. U alpinizmu se koristi komplet od donjeg i gornjeg (grudnog) pojasa (ili pojas rađen izjednogdela-gornji donji), a u slobodnom penjanju se koristi samo donji pojas.
Uže je jedan od najbitnijih delova alpinističke opreme. Postoje statička i dinamička užad. Dinamička užad se najviše koriste kao gelenderi i u speleologiji, a za tehničko i slobodno penjanje, koristi se dinamička užad. Dinamičko uže je (kao što mu ime kaže) napravljeno da prilikom pada penjača, deo sile pada primi na sebe i amortizuje je svojim istezanjem.
Savremena užad se izrađuju od sintetičkih vlakana. Prave se tako što se oko kontrolne niti upredaju stukovi vlakana i tako se dobija tzv. jezgro oko koga se onda omota košuljica koja ih drži na okupu i čuva od spoljnih uticaja. Nova užad su otporna na vlagu, velike nosivosti (>2000kg) i veoma elastična. Naravno da materijali od kojih su izrađena pored prednosti imaju i manu, a to je da su neotporni na toplotu.
U alpinizmu se u zavisnosti od potrebe koriste užad debljine 9-12mm.
Pre i posle svakog korišćenja, uže treba pregledati i očistiti. Uže koje je pretpelo veliki pad ne treba koristiti, kao i uže koje se ne previja pravilno, vec se lom. To znaci da je na tom mestu došlo do oštećenja.
U alpinizmu se koriste i užad manje debljine 6-8mm i zovu se prusici. Mogu se koristiti za rzane namene (za pravljenje kompleta, sidrišta ...)
