Na listi Uneska za 2009. godinu našla su se dva velika praznika srpske nauke i kulture - 130-godišnjica rođenja akademika Milutina Milankovića i stogodišnjica rođenja akademika Ljubice Marić, saopštava Srpska akademija nauka i umetnosti.

Predlog je potekao od Srpske akademije nauka i umetnosti, koja će organizovati naučni skup o radu akademika Ljubice Marić, kompozitora, i naučni skup i izložbu posvećenu akademiku Milutinu Milankoviću, astronomu i svetski poznatom klimatologu. 

Ovim aktom Unesko preuzima pokroviteljstvo nad organizacijom proslava, naučnih skupova, koncerata, izložbi i svih manifestacija koje će biti organizovane u čast ova dva naša velikana. Ujedno, ovo je i potvrda da je dvoje naših akademika svrstano u sam vrh svetske nauke i umetnosti i putokaz Srbiji da ulaganje u nauku i umetnost ima višestruki značaj.

Ljubica Marić (Kragujevac 1909 - Beograd 2003), kompozitor, dirigent, pisac, slikar i vajar, jedinstveni je stvaralac u umetnosti 20. veka, jedan od najznačajnijih srpskih umetnika uopšte i najoriginalniji srpski kompozitor. 

Ljubica Marić je prvi kompozitor u istoriji muzike koji je upotrebio vizantijsku crkvenu muziku za stvaranje sopstvenih neliturgijskih dela. U svojim kompozicijama ostvarila je visoko originalnu sintezu srednjovekovne muzike i avangardnih iskustava muzike prve polovine 20. veka, stvarajući dela potresne filozofske liričnosti. Njena muzika najavila je nastanak postmodernizma i minimalizma. 

Muzičko obrazovanje Ljubica Marić je stekla u Beogradu, gde je kompoziciju učila kod istaknutog jugoslovenskog kompozitora Josipa Slavenskog, kao i na Državnom konzervatorijumu u Pragu (1929-1937), studirajući kompoziciju kod Jozefa Suka i Alojza Habe, i dirigovanje kod Nikolaja Malka, a svirala je i violinu i klavir. Njene kompozicije iz tog perioda, obeležene uticajem međuratne evropske avangarde, imale su velikog uspeha na festivalima u Amsterdamu i Strazburu.  U to vreme Ljubica Marić je bila jedna od prvih evropskih žena dirigenata, a dirigovala je orkestrima u Češkoj, Francuskoj i Srbiji.
 
Po povratku u Beograd, posvetila se istraživanju srpske narodne i crkvene muzike, komponujući dela u kojima je primenjivala neke principe narodnog muzičkog stvaralaštva, kao i moduse vizantijske crkvene muzike. Kompozicije Pesme prostora, Kantata za mešoviti hor i orkestar, kao i ciklus Muzika Oktoiha, predstavljaju vrhunce srpske umetničke muzike, koji su anticipirali novi pravac u istoriji evropske muzike. Njene kompozicije hvalili su Šostakovič, Lutoslavski, Haba, Herman Šerhen, Marijus Flothaus. "Ljubica Marić je upotrebila čitav arsenal savremene muzike da bi ostvarila visoki cilj. Ona govori iz dubine duše, jasnim i impresivnim jezikom", reči su Dmitrija Šostakoviča o muzici Ljubice Marić. 

U Beogradu je predavala teoretske predmete na Muzičkoj akademiji, a 1963. postaje član Srpske akademije nauka i umetnosti. Poslednjih decenija života Ljubica Marić je komponovala dela kamerne muzike u kojima je dostigla esenciju rafiniranosti sopstvenog stila. Vrhunski ansambli i solisti izvodili su njenu muziku s velikim uspehom na evropskim i američkim koncertnim podijumima i festivalima, a diskografske kuće Chandos iz Velike Britanije i Emergo Classics iz Holandije objavili su kompakt-diskove s njenim kompozicijama, čiji je ekskluzivni izdavač Furore Verlag iz Kasela (Nemačka). 

www.sanu.ac.yu 



Milutin Milanković
(Dalj, 1879 - Beograd, 1958) 

Rešio je tajnu ledenih doba i uspostavio temelj savremene klimatologije. Svoje najveće delo, Kanon osunčavanja, koje je unelo revoluciju u nauke o Zemlji, stvara i objavljuje 1941, u izdanju Srpske kraljevske akademije u Beogradu. 

Milankovićev naučni rad je prvi put omogućio egzaktno razumevanje pulsa klimatske istorije Zemlje i otvorio put ka predviđanju budućih klimatskih uslova na našoj planeti. To njegovo naučno dostignuće čini ga istovremeno paradigmom srpske kulture 20. veka i najaktuelnijim delom savremene naučne misli koja se suočava sa sve zaoštrenijim problemom globalnog zagrevanja. Kroz Milankovićev rad srpska kultura zauzima vidno mesto u matici svetski značajnih naučnih rezultata i potvrđuje svoju visoku civilizacijsku vrednost.

Niz je potvrda koje pokazuju veličinu, ispravnost i životnost Milankovićevog dela: njegova citiranost s vremenom ne opada, već raste; termin "Milankovićevi ciklusi" postao je standardni naučni termin, teorija je potvrđena na bezbroj mesta na svim kontinentima i okeanima, NASA ga ubraja u desetak divova nauke o Zemlji, toponimi na nebeskim telima nose njegovo ime, jedna od budućih ekspedicija na Mars biće nazvana po njemu... Postao je, jednom rečju, globalni naučni fenomen. 

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva objavio je osam tomova Izabranih dela Milutina Milankovića, gde su uključena gotovo sva njegova glavna dela (Kanon osunčavanja, Nebeska mehanika, Istorija astronomije, Kroz vasionu i vekove, Kroz carstvo nauka, Istorija tehnike, Reforma julijanskog kalendara, Govori i prepiska, Uspomene, doživljaji, saznanja).

www.sanu.ac.yu